POSLOVNA KULTURA (NE) ODGOVARANJA NA TELEFONSKE POZIVE – Ili neposlovno ponašanje u privrednoj svakodnevici i životu u Republici Srbiji


AAA TELEFON

Stanje na terenu

Jedna pojava, koja je učestala i široko raširena u Srbiji, jeste da se ne odgovara na telefonski poziv. To nije samo slučaj sa zaposlenima, već i sa poslovnim partnerima (i kupcima i dobavljačima) potencijalnm partnerima, saradnicma i svima koji čine poslovno okruženje.

Slična je situacija i sa mejlovima, gde raziku čini mogućnost korišćenja „ljubaznog podsetnika“ kao i činjenica da se radi i pisanom dokumentu koji je kao se smatra nekakvim konkretnijim tragom ili dokazom o postojanju i sadržaju predmetne komunikacije.

Zašto je to bitno

Razmena i prenos informacija su bitni za nesmetano odvijanje toka poslovanja. Od povratne informacije često zavise aktivnosti, mogući dalji nastavak angažovanja ili obustava svakog daljeg delanja.

Usled bitnosti, ova tematika može se analizirati i dalje po dubini, i kao dobar primer za to izdvojili smo slideshare prezentaciju koju možete pogledati ovde http://www.slideshare.net/DMEautomotive/will-someone-please-answer-the-phone-8th-digital-dealer-conference

Poslovna kultura kompanija stranih osnivača i domaći „izuzetci“

Kao što svi znamo, postoji nešto što se zove praksa dobrog poslovanja, koje propisuje između ostalog

  • Obaveznost odgovaranje na telefonski poziv poslovnih partnera, potencijalnih, novih i postojećih klijnata dobavljača, saradnika i sl.
  • vreme za koje treba odgovoriti na telefonski poziv, elektronski dopis i sms poruku
  • sadržaj i način na koji se komunicira elektronskom poštom, telefonom i sms-om

Postojanje pisanih dokumenta kao što su instrukcije i procedure su tekovine razvoja poslovanja i njima se uređuje poslovna praksa.

Oba navedena sugerišu odgovaranje na telefonske pozive u razumnom (izvodljivom) roku, kao i kako da se to uradi u izvanrednim situacijama.

U većini stranih firmi koje posluju u Srbiji, kao i u izuzetnim domaćim firmama postoje pomenuti regulatorni dokumenti koje se jasno komuniciraju zaposlenima.

Dokumenta, kao takva, su sa druge strane bitan deo ukupnog poslovnog imidža i u krajnjem ishodu deo vrednosti (imovine) jedne firme.

Razmišljanja i reakcije

Postoji grupa ljudi koji tvrde da je neodgovaranje znači da je odgovor NE.

Neki to tumače kao manjak hrabrosti.

Treći pak tvrde da su to „prevarantska posla“

Zaključak

Svako tumačenje jeste predpostavka i neuspeo je pokušaj da se nadomesti konkretan odgovor.

Tumačenje ovih i sličnih postupaka, čak i da je najvećim delom tačno, može svakog od nas dovesti na rizičan i klizav teren kada je poslovna svakodnevica u pitanju.

Činjenica da se poslovanje odvija / dešava u Srbiji, koja pati od nedostatka uređenog poslovnog okriženja niti osnovnih predpostavki za ozbiljan razvoj, dodatno komplikuje ishod.

Šta je Vaše mišljenje dragi čitaoče, da li je ovo deo poslovne kulture ili ne?

Da li je ne odgovaranje na telefonski poziv deo poslovnog prostaklulka ili ne?

Kako se Vi ponašate u takvoj situaciji?

, , , , , , ,

Оставите коментар

Ekonomija otpuštanja: Zašto firme otpuštaju kvalitetne kadrove?


Tamo gde prestaje logika tu počinje interes

– Đ. M. –  KMET

Da li ste čuli za ovu mudrost? Ukoliko niste ovo je jedan od najznačajnih otkrića sa kojim se čovek može sresti u životu. Ova mudrost će Vam dati pojašnjenje za mnoge pojave i prevashodno za ovu koja je predmet ovog teksta.

Kada kvalitetan radnik koji je davao sve od sebe dobije otkaz, pojavljuje se niz nelogičnosti koje ćemo u nastavku teksta rasvetliti.

Извор: Ekonomija otpuštanja: Zašto firme otpuštaju kvalitetne kadrove?

Dobili ste otkaz a pitate se šta ste to loše uradili: sve planove ste ispunili, davali ste više nego što se tražilo, ostvarenja su bila više od većine kolega, davali ste doprinos radu službe …

I pored svih ostvarenja i značajnih rezultata u prošlosti otpuštaju samo Vas, koristeći „kriterijum“ po kome bi trebalo da otpuste barem još troje kolega pre Vas (ili barem istovremeno), ali samo ste Vi dobili otkaz.

Hajde da se vratimo Vašem doprinosu poslu:

  • Iskusan ste radnik
  • Ostajali ste na poslu duže nebrojeno puta
  • Veliki broj neplaćenih sati i dana ste poklonili svom poslodavcu
  • Obučili ste veliki broj kolega, i imate barem jednog koji može da odradi 80% posla u Vašem odsustvu
  • Vaša plata je viša od proseka firme gde radite

Da li Vam je sve ovo poznato? Ukoliko jeste obratite pažnju na računicu koja sledi:

  • Plaćanja se nikada ne vriše „u nazad“
  • Vaša plata je 300 eur (bruto) viša nego zaposlenom koji bi mogao da bude zamena
  • Postoji četiri nivoa (platna razreda) u okviru radne jedinice / filijale / prodajnog objekta u kome radite i Vi ste najviša pozicija
  • Razlika između platnih razreda je 150 EUR
  • Plate rastu sporije i predpostavja se da će takva situacija ostati sledeće 4 godine, u okviru kojih će se iznivelisati razlike do sadašnjeg nivoa za svaki platni razred
  • Odluka i postupak promocije Vašeg nalednika će trajati tri meseca, gde će se promocija obviti bez povećanja plate niti za njega niti za ona tri niža nivoa

Ušteda po radnoj jedinici / filijali = ((300 x 1) +(3*150)) x (48/2) +(3×300) = 18.900 EUR

/ prodajnom objektu*

*gore navedenim predpostavkama

Dakle, ekonomija otpuštanja i te kako ima ekonomskog opravdanja za sve privredne subjekte koje imaju razvijene poslove i razgranatu mrežu poslovnih jednica: npr banku sa razvijenom mrežom filijala, maloprodaju sa velikim brojem objekata, i sl.

Ukoliko se pitate: pa dobro pašće kvalitet usluge, biće problema u funkcionisanju dok se svi ne uhodaju i dostignu nedostajućih 20% (koliko nedostaje Vašem nasledniku i svakom od nivoa ispod) itd itd, odgovor je jednostavan: TO NIJE U FOKUSU U KRIZI.

Kvalitet usluge, ma kako svi pričali i kleli se u nju „ne važi ovde i danas“. Cenovna difrencijajacija je ključna i bitnija većini.

Viši kvalite usluge nesporno ipak ostvaruje prednost i zaradu na dugi rok i daje dodatne koristi. Sada, ako se pitate kako to menadžeri ne vide – razlo za to (krivac je) Du Ponova analiza poslovanja.

U ovom stablu pokazatelja, jedan od promenjihvih jeste broj zaposlenih koji oblikuje uspešnost poslovanja.

Taj sistem pokazatelja uspešnosti poslovanja uspeva da „zamagli“ pad u prihodima i vezu pada u prihodima sa otpuštanjem jer postoji vremenska razlika (kašnjenje) između akcije (otpuštanja) i realkcije (pad kvaliteta usluge i odlazak klijenata) taman toliko da je uzročno-posledična veza nejasna. Imajte u vidu da je potrebno vreme da klijentima dozlogrdi loša usluga i da odreaguju masovnijim napuštanjem firme (koja otpušta kvalitetan kadar).

Istovremeno, mnoštvo visokih menadžera toliko često menja pozicije da ih nikako ne može stiće „zaslužena kazna“ otpuštanja kvalitetnog kadra.

Tako nastaje ovaj KOKETEL SMRTI za Vas i Vama sličneaaa cost benefintSvemu ovome treba dodati i u Srbiji razgranati sistem privređivanja od zapošljavanja, gde je „dobar“ posao postao unosna delatnost za čitave lance dobro povezanih neformalnih grupa u okviru organizacije, na šta nisu imune ni domaće firme sa stranim kaptalom / vlasnikom.

Ukoliko svemu dodate i to da niste bili socijalno poželjni sada Vam je valjda jasno zašto Vam se sve to dogodilo i koja je ekonomska logika iza svega.

, , , , , , , , ,

Оставите коментар

FLEET MANAGEMENT


Autori teksta: Đorđe Đokić, i dipl. inženjer organizacionih nauka Marija Gibača

ŠTA JE FLEET MANAGEMENT- Fleet management je operativni lizing sa punim uslugama. Kako sama reč kaže podrazumeva upravljanje voznim parkom, tako što preduzeće ovu ulogu poverava firmi specijalizovanoj za ovu vrstu delatnosti.

FINANSIRANJE – U praksi, kompanije zadovoljavaju zahteve svojih klijenata za voznim parkom koristeći dva načina finansiranja– ili investicijom iz sopstvenih izvora ili kombinovano, iz sopstvenih izvora i putem ugovora sa lizing kompanijom.

PO ČEMU SE RAZLIKUJE U ODNOSU NA KLASIČAN LIZING – Ovaj vid usluge je kombinacija dugoroènog zakupa, sa ili bez pružanja dodatnih usluga (servisi, osiguranje,…).

KOJI JE ROK FINANSIRANJA – Ugovoreni period zakupa vozila je najčešće 48 meseci, i po pravilu sa ugovorenom ukupnom pređenom kilometražom za taj period.

PREDNOST KONCEPTA ZA KORISNIKA USLUGE – pravno (i /ili fizičko lice) kao korisnik usluga dobija uslugu finansiranje vozila po najpovoljnijoj mesečnoj rati, odnosno zakupnini, a pored toga dobija uključene i druge usluge fleet management kompanije. Za koju od usluga će se opredeliti klijent zavisi od afiniteta klijenta, odnosno od njegove kupovne moći.

Ovaj vid usluga dobija na značaju usled nemogućnosti preduzeća da obezbede kvalitetan i stručan kadar, a samim tim i dodatne troškove za upravljanje voznim parkom.

Fleet management je rešenje za korisnika od trenutka isporuke do konačnog povraćaja vozila, klijentov „zadatak“ jeste da upravlja vozilom.

Usluga koncipirana na ovaj način daje mogućnosti da se zaposelni koncentrišu isključivo na obavljanje osnovne delatnosti, dok briga za upravljanje voznim parkom prelazi u nadležnost specijalizovane kompanije.

ŠTA SVE MOŽE BITI UKLJUČENO U MESEČNU RATU – Pored mesečnog finansiranja vozila u ratu mogu biti uključene i sledeće usluge zakupa: obavezno auto osiguranje, kasko osiguranje, takse pri registraciji vozila, upravljanje flotom, obavezna oprema i troškovi isporuke, redovni i svi vanredni servisi, upravljanje i servisiranje guma, određeni broj zimskih/letnjih guma, tehnički pregled, mobilna garancija, zamensko vozilo.

SITUACIJA NA TRŽITU SRBIJE – Kod nas je ova usluga još uvek nedovoljno poznata i razvijena.

ZAŠTO JE OVAJ OBLIK FINANSIRANJA DOBAR ZA SME U SRBIJI – od izbijanja finansijske krize, mnoge banke su kao rizično proglasile finansiranje segmenta malih i srednjih preduzeća (micro and small companies). Ovo je posledica velikih iznosa nenaplativih i teško naplativih kredita, za šta odgovornost snosi i bankarski sektor [1]. Radi sticanja ukupne slike treba imati u vidu da su većina lizing kuća ćerke banaka. Kao rezultat takve situacije, u proceni kreditnog rizika jedini olakšavajući element jeste colateral based approach, odnosno da se prilikom odluke o iznosu finansiranja, koji se procenjuje preko finansijske i zarađivačke sposobnosti korisnika lizinga, u ovom pristupu vodi računa (procenjuje se) i predmet finansiranja.

Na taj način veliki broj SME klijenata „preskaču lestvicu“ risk kriterijuma i postaju kandidat za odobravanje.

Sam predmet finansiranja je kolateral, što je veoma bitno (često i jedini „slobodni“ kolateral) kod klijenata koji su zaduženi po osnovu investicionih kredita, za koje su kao sredstvo obezbeđenja, „dali/zarobili“ poslovne prostorije i pogone.

Ovaj pristup je jedna od olakšavajućih okolonosti, a često i jedini izvor/način iz koga bi mogli biti finansiran deo potreba, pre svega za privrednim i dostavnim vozilima.

Ovaj proizvod je namenjen i korporativnim klijentima koji insistiraju na vanbilansnom zaduživanju i da im u okviru jedne mesečne rate budu uključene ne samo usluge finansiranja, već i dodatne gore pomenute usluge.

[1] Kriza koja je izbila krajem 2008. god je pokazala slabosti u bankarskom sistemu uzrokovane nedostatkom sistema za rano prepoznavanje krize kod korisnika kredita, kao i nedostatak znanja iz oblasti restruktuiranja obaveza. U drugom slučaju banke su često sa željom da što pre „izvuku svoje pare od klijenata“ finansijski onesposobljavale klijente umesto da kroz pametan sistem restruktuiranja daju mogućnost da se privredni subjekti sami oporave. – Đorđe Đokić

Ovo je originalni tekst koji zbog kritike banaka navedene u fusnoti teksta (koje su u većini slučajeva osnivači Lizng kompanija) korigovan na zahtev.

Imam razumevanje za „političku korektnost“ i istovemeno smatram da treba da postoji profesionalno nezavisan stav i kritika.  Zbog toga sam odbio da potpišem korigovani tekst, i odlučio da tekst u celosti objavm na blogu.

, , ,

1 коментар

Lexical Distance Among the Languages of Europe


Etymologikon™

Lexical Distance Network Among the Major Languages of Europe

This chart shows the lexical distance — that is, the degree of overall vocabulary divergence — among the major languages of Europe.

The size of each circle represents the number of speakers for that language. Circles of the same color belong to the same language group. All the groups except for Finno-Ugric (in yellow) are in turn members of the Indo-European language family.

English is a member of the Germanic group (blue) within the Indo-European family. But thanks to 1066, William of Normandy, and all that, about 75% of the modern English vocabulary comes from French and Latin (ie the Romance languages, in orange) rather than Germanic sources. As a result, English (a Germanic language) and French (a Romance language) are actually closer to each other in lexical terms than Romanian (a Romance language) and French.

So why is English still considered a Germanic language? Two reasons. First, the most frequently used 80%…

View original post 77 more words

Оставите коментар

Veština koja će vam doneti milionsku zaradu sad i odmah


Ključna veština menadžera u Srbiji danas je Šibicarenje

Ukoliko i pomislite da je u pitanju šala, znajte da ste se prevarili. Ovo je odgovorna izjava, nastala na bazi dugogodišnjeg posmatranja ponašanja i učestvovanjem u privrednom životu.

Šibicarenje

Šta je to Šibicarenje?

Jedna definicija kaže: Vrsta ulične magije, kod koje gladaoci ne smeju da znaju da su to mađioničarski trikovi, ali moraju da plate da bi videli trik.

Zašto šibicarenje?

Jednostavno, to je aktivnost koja je nastala na ulici, tzv ulično znanje (veština koju ljudi na ulici razvijaju tokom dugododišnjeg rada sa različitim ljudima), koje podrazumeva pažljivo posmatranje okoline i ljudi, i procenu ličnost kao i sposobnost da se nametnu sopstvena pravila.

Vodi se računa isključivo o svom interesu kao i da se „ne zamerite“ nekom „bitnom“. Cilj igre je, da se u veoma kratkom roku, na različite načine ,“zaradi novac“ od ljudi koji isto hoće da se obogate na veoma lak i brz način.

Velika je zabluda da su šibicari vezani lokacijski za štajgu i pijace, naprotiv, danas su oni smešteni u poslovne zgrade i spadaju i tip 4 Prevaranti

Pravila igre i uloge u igri

Na bazi skoro nepogrešive (pr)ocene ličnosti svaka osoba (čitaj svako od nas) dobija svoju ulogu ili etiketu i ovoj igri, u trenutku uvođenja u igru postajete Igrač. Igru uvek vodi Glavni Šibicar.

Nepogrešiva procena šta (baš Vama) treba jest nešto što Vas neumitno uvodi u „igru“. U direktnoj srazmeri sa Vašom bitnošću u igri, Glavni Šibicar će posvetiti više svoje pažnje. Vi u igri treba da odigrate ulogu koja Vam je namenjena. U zavisnosti od Vaše bitnosti zavisi i vreme koje ćete kao Igrač provesti u igri.

Šta se sve koristi u igri

Raspon alata kojima Veliki Šibicar raspolaže je ogroman, tim pre jer na postoje „moralna ograničenja“ (laži, pretnje, zlostavljanje ..,), niti instrumenti države koji bi sankcionisali ovakva ponašanja – Srbija nije funkcionalna država.

Ishodi

Šta očekuje Igrača u igri

Posledice bivaju sve strašnije što ste duže, kao igrač, upleti u igru, i kao što kaže izreka: „baba dala dinar da uđe u kolo, a dala bi dva (sve) samo da iz kola izađe“. Veliki Šibicar svakog od „igrača“ drži u igri dok ne odigra svoju ulogu i dok se igra ne ostvari. Konačni ishod jeste materijalna korist za Velikog Šibicara.

Kako i kada propada Veliki Šibicar?

Veliki Šibicar propada u slučaju da se zameri drugim velikim Šibicarima i/ili u slučaju da je potreban žrtveni jarac za dnevno političke potrebe, tada strada onaj najslabiji.

Drugi scenario jeste kada se Veliki Šibicar „zanese“ i preceni svoje sposobnosti odnosno kada razvije igru koja prevazilazi njegove resurse i resurse Igrača u igri, najčešće prezaduživanjem kod domaćih banaka sa stranim kapitalom.

Mogući zaključci

U tom kontekstu, akademsko znanje je nepoželjno, šta više štetno po Velikog Šibicara, jer ono osvetljava sve rupe u konstrukciji, mane i nedostatke modela „sa stanovišta strategije realnosti“.

Sve navedeno nam može govoriti da su preduslovi uspeha Šibicarenja:

  • privredni ambijent koji se razvijao po sistemu AkoProđeProđe odnosno ProćiĆeSigurno. Ljudi su ovce i treba ih šišati – ulična izreka
  • ZnamČoveka – mutirani izdanak dogovorne ekonomije (Ovaj čovek će sigurno da mi završi kombinaciju)
  • mazohistička crtai pasivnoagresivnim ponašanjem koje kao da je ukodirano u grupnu svest na ovim prostorima

Ostaje na Vama da sami sebi odgovorite na pitanje: da li imate ključnu veštinu za milionsku zaradu sad i odmah, i da li želite da je razvijete?

Želim da se zahvalim Siniši Sokoloviću koji je kao koautor pomogao izradi ovog teksta.

3 коментара

BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA SRBIJA


Ta lepa zemlja je podsećala na žitno polje, prelepa i bogata.

To lepo žitno polje je otpočelo svoj novi život. Domaćini su zaorali žitnicu, a prvi mraz je učinio svoje i lepo usnitnio zemlju.

Došlo je vreme setve i zrno je bačeno. Ptice su letele iznad i kljucnule po neko seme, što je uredu, pa žitnica je to i ptice osim žita ulove i po nekog sitnog glodara i sitne bubice.

I tada udari prva nepogoda. Kiša je lila danima. Polja su bila natopljena toliko da su samo najdublje zakopana zrna opstala, kao i ona sa najtvrđom korom. Rod je umanjen za trećinu.

Neko vreme je bilo mirno. Nije bilo iznenadnih hladnoća, niti je sunce pržilo prejako. Naprotiv, bilo ga je dovoljno i sijalo je dovoljno jako, da su nežne biljkice probile opnu zemlje i krenule put neba da rastu.

Biljke su rasle lepo, brzo, bogato, tako da su susedi sa divljenjem, i malo zavisti gledali na prosperitet žitnice koju je pre nekog vremena poharala poplava.

Negde pred sam začetak zrna, nadviše se tamni oblaci, ne sa kišom već oni sa gradom. Praštale su rakete, paljeni su dimovi, igrali su dodole veseli domaćini, ali grad je padao. Nije to bio običan grad, već onaj strašni, veliki, onaj koji razbija krovove i lomi staro drveće. Grad se sručio na našu žitnicu. Biljke su bile tako strašno pogođene, da su bile slamane u korenu. Zametci su bili mrvljeni u prah i sapirani vodom. Ono malo stabljika koje su, nakon nepogode, podigli domaćini su bili slabih izgleda.

Nevolja nikada ne dolazi sama, i nakon bombardovanja gradom usledi suša. Duga vrela suša. Sunce je pržilo nemilice tako da domaćini nisu napuštali svoj dom kada je sunce bilo oko zenita. Tih sati su bežali u hladne podrume ili gledali iz senovitih mesta da se negde crni dim ne izvija. Suvi vazduh se spusti sa juga nisko, tako da ono što je sunce činilo odozno, vetar je pojačavao sa strane. Izlaza nije bilo. Zemlja brzo ispuca, otvarajući kratere tako duboke da su goveda noge lomila kada bi napustila sigurnost svojih staja. Dva puta su vredni domaćini gasili začetke požara na žitnici. I pored svog znanja koje su imali naši domaćini nisu izgradili sisteme navodnjavanje, a ni odvođenja viška vode (što ih je već skupo koštalo). Sve to zbog par lenjih pojedinaca koje su prodavali vodu sa svojih potočića. Ti potočići bejahu kao kap vode u moru, i u nevolji koja zahvati zajednicu naših domaćina su značili malo ćara za svoje vlasnike i ogromnu štetu za većinu domaćinske populacije.

Posle nekog vremena, jasno se moglo videti da je suša uzela svoj surovi danak.

Pred samu žetvu, pošast zadesi našu žitnicu, stigoše skakavci. Odakle su došli niko nije bio u stanju da objasni, jer se stekao utisak da su iskali iz zemlje. Neki su pričali da su ljubomorni susedi, besni zbog ono malo napretka, poslaše magiju koja je pomagala ovu napast, neki su pričali da su skakavci sve vreme spavali u zemlji i da su jednostavno izašli iz pukotina usled suše.

Znam samo da ništa nije ostalo. Onih nekoliko stabljika su više terali suze na oči nego što su bili znak da je išta preživelo.

Od bogate žitnice ostade ogoljena ledina, čini se za sva vremena, ili do kraja vremena ljudi.

, , ,

2 коментара

Šta je potrebno privredi (što se tiče kredita)


Odgovor je jasan: dugoročni krediti za obrtna sredstva. Sledi pitanje, da li tako nešto postoji – na žalost odgovor je NE.

Uzrok tome jeste strah, koji je paralisao bankarski sektor. Strah jeste rezultat loših odluka iz vremena „pregrejane“ ponude raznoraznih kredita, gde su se rukovodioci diviziona za razvoj proizvoda isticali idiotlucima pre nego kreativnim rešenjima.

Istovremeno, ako živite u strahu, život niti je lep, niti donosite optimalne odluke. Veliki broj banaka danas, i pored toga što ima novca za plasman ne zna da ih plasira. Prva velika prepreka jeste sektor rizika, koji ima za cij da predupredi gubitke. To jeste razuljivo, ali „biseri“ od odluka i „rezona“ zaposlenih u rizicima su zanimljiviji za čitanje od „bisera klijenata“ sa početka rada Micro finance banke i RBRS.

O potrebi za uravnoteženjem izvora, kao i načina finansiranja obrtnih sredstava jeste opisano u udžbenicima redovnih studija ekonomskog fakulteta a i sadržaj lliterature koja se koristi širom sveta. Oni koji su zaboravili mogu se podsetiti, oni koji nisu nikada učili, e oni mi mogli da napuste trenutne pozicije i ustupe ih sposobnijim od sebe.Слика

, ,

3 коментара

STIL MENADŽERA NAJBOLJE GOVORI O TOME KAKVI SU U KREVETU


Svima, pa i ptičicama na grani je poznato da je privreda Srbije klonula. Ta činjenica je neku gospodu a i zainteresovane dame pospešila da sprovedu anketa o stanju menadžera u Srbji danas.

OLYMPUS DIGITAL CAMERAJedna od bitnih pokazatelja sposobnosti jeste i izvšavanje obaveza prema klijentima. Imajte na umu da i pored toga što dolaze iz različito (snažnih) okruženja, to mogu biti menadžeri i vlasnici malih firmi na počektku, velikih privatnih firmi, ogromnih korporacija, pa do direktora velikih javnih monopola, ipak se u ovom istraživanju lako svrstaju jednu od prilično homogenih grupa.

Takođe, za kritičko razmatranje ovog teksta je potrebno je imati na umu i činjenicu da je sve više pripadnica lepšeg pola na menadžerskim pozicijama. I ukoliko Vam se učini da je nešto pisano „samo za muškarce“ , u svojoj glavi odmah napravite fino podešavanje i dodajte deo vezan za žene. Tako ćemo zajedno učiniti jedan korak dalje u analizi stanja.

Dakle, u Srbiji danas postoje sledeći mogući stilovi:

  • Redovno isplaćuje svoje obaveze. Po nekad mogu da zakasne (najviše 7 dana). Odgovorni su i znaju da procene svoje obaveze. Ova prva vrsta je tako retka da nisam mogao da odlolim da je ne stavim kao predvodnika, a i usled straha što je tako sitan uzorak, da se ne zagubi … . Podsetiću da je ranijih godina postojala jedna endemska vrsta tzv poštenih, koji su bili spremni da se zaduže da bi isplatili svoje obaveze u roku, međutim oni su izumrli kao vrsta.
  • Islaćuju obaveze u skladu sa mogućnostima (čitaj uplatama svojih kupaca). Ova grupu zovu i „protočni bojler“. Postoje razmišljanja da su oni OK jer „šta oni mogu da urade u ovakvo okruženju …“. Ono što je u istraživanju bilo zanimljivo jeste ponašanje ovih menadžera kada dođe do ozbiljnog kašnjenja njihovih kupraca  što ih pretvara u  …
  • Kasne sa isplatama. Ova grupa je najčešće zasuptljena. Specifično je da postoje razne podrvrste, odnosno pojavni oblici, koji variraju po intenzitetu i dometu. Predstavićemo one osnovne pod grupe. Dakle, nakon isporuke proizvoda i usluga: pripadnike ove vrste ne možete pronaći ni da izdate poternicu Interpola. Pojavljuju se iznenada, sa popunjenom uplatnicom onog dana kada treba da od Vas preuzmu novu (veću količinu) robe odnosno im je hitno potrebna nova usluga. Podvrsta ove vrsta jeste ona koja kad se pojavi „priznaje“ da trenutno ne može da plati, da im je žao za kašnjenje i da će uplatiti za 7 dana. Oni najgori primerci su premni da se zakunu u decu, oči zdravlje, i kada to čujete odmah znate da su dno. Super podvrsta jesu  tzv „velike kompanije“ koje su veike u svakom aspektu osim plaćanja, i jedan od sigurnih načina da upropastite svoje poslovanje jeste da veći obim svog poslovanja vežete za njih. Zajedničko za ovu vrstu jeste da im se dug vremenom nagomilava do Vaše propasti ili prekida sa njima.
  • Prevaranti. Oni voze skupa kola, i imaju skupa odela. Poslovni prostori su im blešatavi i asistentikinje izgledaju kao modeli sa modnih pista (blago ili ne razgolićene) dok za asistente odmah posumljate da su gej (kako dobro izgledaju što bi rekla koleginica Maca). Od nih nikada nećete dobiti ništa. Ukoliko ste bili ludi da im isporučite robu ili uslugu bez menice ili drugog čvrstog, za tužbu srpemnog alata, odmah prežalite učinjeno.

Za svaki uspešan odnos su potrebne dve strane, i od njih zavisi uspeh i zadovoljstvo odnosom. Sada nakon čitanja ovog teksta, u svojim glavama zamenite reč plaćanje sa  rečju „delanje u krevetu“. Šta bi se rekli o menadžerima u Srbiji danas?

, , , ,

7 коментара

PRODAJETE VAŠU KOMPANIJU – DA LI ZNATE ZA DUE DILIGENCE


Termin „Due dilligence“ se na engleskom govornom području koristi uopšteno za svaku vrstu dubinske analize. Analize mog biti ili zakonski obvezna, ili češće, koja bi trebala biti obvezna za dobrobit onoga ko ju treba napraviti. Analiza se obavlja prije nekog, najčešće pravnog, činjenja koja po njega može imati ozbiljne negativne posljedice.

Danas se uglavnom odnosi na analizu društva koje je predmet kupovine, pripajanja i sl. što jeste najčešća upotreba ovog termina i kod nas.

VREDNE RUKE PIŠU

Pri tome je (uobičajena) pravna posljedica da nečinjenje due dilligence-a nekoga ne oslobađa od posljedica neznanja činjenica koje bi znao da je due dilligence obavio. Pouka je svim jasna, i suvišnim se čine svaka dalja pojašnjenja.

Praksa potvrđuje da je Due Diligence jedan od ključnih koraka u procesu kupovine privrednog društva. Due Diligence podrazumjeva procenu ugovaranja s komercijalnog, finansijskog i pravnog stanovišta.

Na ovaj način se izbegavaju moguća neizvesna stanja i predupređuju se eventualni sporovi u toku i nakon procesa prodaje.

Provodi se interdisciplinarno sa svrhom što boljeg uvida u razne aspekte poslovanja privrednog društva pre njegove prodaje/akvizicije. Iz ovoga se može izvući logičan zaključak da pri prodaji kompanije (posla) treba sačiniti tim koji će činiti više stručnjaka (eksperata) iz oblasti bitnih za prodaju: prava, finansija, knjigovodstva, poreza …

Potrebno je voditi računa da svaki član tima bude pažljivo izabran, kako sa aspekta iskustva tako i specifičnih znanja, pa do moralnih dimenzija procene kvaliteta člana tima. Treba dobro proučiti mouguće sukobe interesa svakog člana tima.

Neophodno znanje za ovaj proces bi se moglo definisati kao skup znanja svake oblasti ponaosob. Ekspert postaje onaj koji stekne dovoljno iskustva da sagleda ukupnu (krupnu tj celu) sliku za slučaj unapred, pre početka. Ukratko ekspert je onaj ko izvede proces do kraja, na opšte zadovoljstvo i svoj interes.

Dakle, i broj i uspešnost izvedenih (okončanih) procesa je pokazatelj uspeštnosti i koristi se kao referenca za odabir vođu i članove.

Uvek postoji dilema da li za posao angažovati agenciju koja će posao obaviti za Vas ili odabrati skup pojedinaca. U korist skupa pojedinaca govori činjenica da agencija može poslati nekog pojedinca kao predstavnika ili člana tima ko neće imati potrebna iskustva, dok to kada Vi sami birate članove tima neće biti slučaj. Agencije češće nude rešenja „ključ u ruke“.

Čitav Due Diligence postupak je koristan za obe strane, i kupcu i prodavcu privrednog društva.

Prodavcu proces omogućava da se dobro upozna sa stanjem društva koje se prodaje i da spreči “iznenađenja” koja bi u odnosu na stanje društva kupac mogao izneti za pregovaračkim stolom.

Kupcu dela daje mogućnost da stvori svoju procenu/ocenu stanja i vrednosti privrednog društva. Na osnovu tih procena se i donose odluku o kupovini. Ulogogodavac mora nezavisno istražiti i potvrditi informacije kako bi se osigurao da ga prodavac ne bi namerno ili nenamerno pogrešno informisao. (napomena: sam termin bi se doslovno mogao prevesti kao „dužna temeljitost“ – dužna u smislu „dužne pažnje“ ili „dužnog poštovanja“).

PROTIVNICI

Značajniji izazov ovog procesa, sa kojim ćete se srestu, jeste mogući nalaz da je vlasnih (po pravilu i  osnivač) kompanije posatao ograničavajući faktor daljeg razvoja i rasta kompanije. Zaista je ogroman izazov osvestiti činjenicu da „njegov(njen) način“ jeste razlog zašto je vrednost kompanije koja se prodaje manja nego što bi „inače“ bila. Logično pitanje koje se njima javlja u glavi jeste: Pa dobro, kako sam to onda ja uspeo da napravim uspešnu kompaniju?

Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima, u individualnom pristupu je ključ uspeha. Ovde Vam iskustvo koučinga (ukoliko ga posedujete) može biti ključni adut/ alat. U razgovoru sa starijim partnerima iz konsultantskih kuća, koje rade širom sveta, sam dobio potvrdu da je slična situacija svuda, odnosno da ovo nije „lokalni izuzetak“.

Iskustvo uspešno obavljenih poslova govori da je sve u pripremnim radnjama. Tokom rada na ovim poslovima uvek mi je bila na pameti izreka moga oca:“ pravilna priprema pola obavljenog posla“. I stvarno je tako: pripremne radnje, i dorade firme mogu podići vrednost privrednog društva koje se prodaje daleko više nego što će biti troškovi ulaganja u pripremne radnje. I kako reče jedan stariji kolega: mlada se doteruje pre udaje, zašto ne bi preduzeće pre prodaje?

Najveći izazov procesa jeste navika naših privrednika da izbegavaju plaćanje znanja, odnosno da malo vrednuju znanje i nešto što se smatra intelektualnim radom. To može, za nas profesionalce, predstavljati profesionalni izazov i prostor za unapređenje.

Ono što je neophodno uspešno komunicirati vlasnicima privrednih društava jeste korist koju mogu očekivati i koja je nekoliko puta veća u odnosu na inicijalnu investiciju, i naravno veća u odnosu na situaciju kada je priprema izostala pre procesa pregovora o prodaji.

,

Оставите коментар

DA LI JE POVERENJE U MOBILNO BANKARSTVO DOVEDENO U PITANJE


U prepisci, koja je bila vezana za politiku, primetio sam da i kod elektronski osvešćenog dela građanstva postoji značajna sumnja u  funkcionisanje elektronskog bankarstva u Srbiji.

Sumnja već postoji

Setio sam se da sam kao bankar, u razgovorima sa klijentima polovinom prošle dekade, prepoznao visok stepen sumnje u pouzdanost elektronskog bankarstva. Vlasnici malih i srednjih preduzeća i preduzetnici su uvek na prvo mesto stavljali korišćenje bankarskih usluga u filijali. Istovremeno želja im je bila „ … kad bi ja to mogao na mobilni …nekako…“

Ono što je usledilo

Nakon toga je usledio period češćeg i rasprostranjenijeg korišćenja elektronskog bankarstva. To je bila pozitivna posledica transfera zananja, koje su doneli strani investitori u bankarski sektor Srbije. Značajan doprinos je dala i konkurencija, koja je u tom trenutku bila veoma izražena, primoravajući domaće banke da pronađu odgovarajuća rešenja.

Otpornost

Šta je „kočilo“ razvoj?

Istovremeno, taj segment nije donosio značajniju zaradu (u poređenju sa drugim izvorima prihoda bankara u Srbiji), da bi rukovodioci stavili kao prioritet investiranje u ovu oblast.

Bez saglasnosti „top menadžementa“ ni jedna, resursno intenzivna inicijativa ne može da zaživi. Istovremeno, ovu problematiku je dodatno opterećivao poznati fenomen da vrh banaka daleko više ceni ostvarenje kratkoročnih ciljeva (i rezultata) i da inicijative na dugi rok nisu omiljene ovoj grupaciji, bez obzira na koristi koje donose na dugi rok. Mišljenja sam da je ovo najpotecenjeniji faktor usporavanja razvoja ovog segmenta. Razlog tome leži u činjenice da većina profesionalaca ne piše o ovoj pojavi. Na taj način izbegavaju mogućnost da padnu u nemilost ili budu stavljeni na neku vrstu „crne liste“.

Srbija

U međuvremenu, u Srbiji je kao mogućnost ponuđeno plaćanje ograničenog broja usluga korišćenjem mobilnog telefona. Ovaj segment je prepoznat od strane telekomunikcione industrije kao značajan konkurent online bankarstvu u budućnosti, imajući u vidu veću rasprostranjenost „pametnih telefona“ u odnosu na prenosne računare. Napokon mobilno bankarstvo, je stupilo na scenu u Srbiji.

Svet

Kako je naša Srbija poznata kao zemlja koja nije predvodnik u uvođenju inovacija na ovom polju, žaleo sam da saznam kakva je situacija trenutno u Sjedinjenim Državama. SAD su poznate kao zemlja gde inovacija ima najkraći put do primene (osim kada su u pitanju rešenja koja konkurišu nafti).

Studija koje je sproveo BT Global Research je obuhvatila hiljadu punoletnih stanovnika. Postavljeno je pitanje: U koje tri bankarske tehnologije najviše verujete? Rezultati su bili sledeći:

  • Bankomat 58%
  • Samouslužno bankarstvo (u filijali) 52%
  • Online bankarstvo 51%
  • Kontakt (Call) centar 24%
  • Mobilno bankarstvo 13%
  • WiFi u filiali 5%

Sama studija ima izvesnih nedostataka, jer je naknadno konstatovano da pitanja nisu precizno postavljana. Konkretno, kod pitanja vezanog za mobilno bankarstvo nije jasno da li se ono u opšte (malo) koristi ili postoje nedostatci u tehnologiji koji čine ovaj način manje privlačnim klijentia.

Ipak postoje odlični i korisni zaključci ove studije. Kao korisne izdvoio bih sledeće:

  • Mlađe osobe radije koriste mobilno bankarstvo jer im je mobilnost  način života
  • Filijala i dalje predstavlja najčešće korišćeni kanal kada su u pitanju bankarske usluge
  • Postoji jasan zahtev za mogućnošću korišenja bankarskih usluga 24/7
  • Način na koji se koriste bankarske usluge se menja, i odabir pravnog načina će omogućiti ostvarivanje prednosti nad konkurencijom na dugi rok

Svuda pođi, u Srbiju dođi

Što se tiče Srbije, sasvim je razumljivo da kada kasnite za najnovijim postignućima, uživate u mogućnosti da izbegnete zamke prihvatanja tehnologija koje neće „zaživeti“. Ostaje da se usresredite na ulaganja u tehnologije koje su se „dokazale“ i preživele na tržištu. Želeo bih da napravim jednu ogradu jer tržište, ipak, se nije pokazalo kao savršen mehanizam vrednovanja inovacija. Pogotovu kada postoje izražene prepreke za ulazak na tržište alternativnih kanala bankarskih usluga.

U Srbiji, kada bi smo sproveli slično istraživanje, verujem da bi smo mogli da izvučemo slične zaključke onima dobijenim u pomenutoj studiji.

Takođe, za razumevanje poroblematike značajna je sledeća napomena: kod nas postoji termin Moblini bankar, odnosno Mobilno bankarstvo koje podrazumeva osobu, koja nije zaposleni banke, već kao nezavistan agent nudi spektar bankarskih usluga (što se smatra Mobilnim bankastvom kod nas). Ovo sam naveo da bi se izbegli nesporazumi.

Umesto zaključka

Uveren sam jer su se poslednjih godina uspostavili tehnički preduslovi za uvođenje novih kanala bankarskih usluga. Istovremeno dobar deo mladih je uspeo da ličnom snalažljivošću i sposobćnošću da se umreži i pronalaze korisne informacije, iskoriti globalne tokove. Pre svega mislim na koristi prostekle iz povezanost internetom. Na taj način su uspeli da delimično neutralizuju „slabost“ činjenice da su rođeni u zemlji Srbiji, a ne u nekoj tehnološki razvijenoj i sistemski uređenoj državi.

Prepoznat je ogroman potencijal mobilnog bankarstva. Kod nas je telekomunikciona kompanija Telenor, rešila da preduzme korake u otvaranju banke, jer je porepoznala mogućnosti i potencijal. Usled različite filozofije ostvarivanja konkurentske prednosti, telekomunikacije imaju prednost na bankarstvom, i verujem da  to možemo smatrati kao  srećnu okolnost za razvoj mobilnog bankrastva u Srbiji.

http://www.kamatica.com//vesti/mogu-li-telenor-i-gasprom-da-uzdrmaju-domace-banke/8133

Оставите коментар

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 144 других пратиоца