BILA JEDNOM JEDNA ZEMLJA SRBIJA

Ta lepa zemlja je podsećala na žitno polje, prelepa i bogata.

To lepo žitno polje je otpočelo svoj novi život. Domaćini su zaorali žitnicu, a prvi mraz je učinio svoje i lepo usnitnio zemlju.

Došlo je vreme setve i zrno je bačeno. Ptice su letele iznad i kljucnule po neko seme, što je uredu, pa žitnica je to i ptice osim žita ulove i po nekog sitnog glodara i sitne bubice.

I tada udari prva nepogoda. Kiša je lila danima. Polja su bila natopljena toliko da su samo najdublje zakopana zrna opstala, kao i ona sa najtvrđom korom. Rod je umanjen za trećinu.

Neko vreme je bilo mirno. Nije bilo iznenadnih hladnoća, niti je sunce pržilo prejako. Naprotiv, bilo ga je dovoljno i sijalo je dovoljno jako, da su nežne biljkice probile opnu zemlje i krenule put neba da rastu.

Biljke su rasle lepo, brzo, bogato, tako da su susedi sa divljenjem, i malo zavisti gledali na prosperitet žitnice koju je pre nekog vremena poharala poplava.

Negde pred sam začetak zrna, nadviše se tamni oblaci, ne sa kišom već oni sa gradom. Praštale su rakete, paljeni su dimovi, igrali su dodole veseli domaćini, ali grad je padao. Nije to bio običan grad, već onaj strašni, veliki, onaj koji razbija krovove i lomi staro drveće. Grad se sručio na našu žitnicu. Biljke su bile tako strašno pogođene, da su bile slamane u korenu. Zametci su bili mrvljeni u prah i sapirani vodom. Ono malo stabljika koje su, nakon nepogode, podigli domaćini su bili slabih izgleda.

Nevolja nikada ne dolazi sama, i nakon bombardovanja gradom usledi suša. Duga vrela suša. Sunce je pržilo nemilice tako da domaćini nisu napuštali svoj dom kada je sunce bilo oko zenita. Tih sati su bežali u hladne podrume ili gledali iz senovitih mesta da se negde crni dim ne izvija. Suvi vazduh se spusti sa juga nisko, tako da ono što je sunce činilo odozno, vetar je pojačavao sa strane. Izlaza nije bilo. Zemlja brzo ispuca, otvarajući kratere tako duboke da su goveda noge lomila kada bi napustila sigurnost svojih staja. Dva puta su vredni domaćini gasili začetke požara na žitnici. I pored svog znanja koje su imali naši domaćini nisu izgradili sisteme navodnjavanje, a ni odvođenja viška vode (što ih je već skupo koštalo). Sve to zbog par lenjih pojedinaca koje su prodavali vodu sa svojih potočića. Ti potočići bejahu kao kap vode u moru, i u nevolji koja zahvati zajednicu naših domaćina su značili malo ćara za svoje vlasnike i ogromnu štetu za većinu domaćinske populacije.

Posle nekog vremena, jasno se moglo videti da je suša uzela svoj surovi danak.

Pred samu žetvu, pošast zadesi našu žitnicu, stigoše skakavci. Odakle su došli niko nije bio u stanju da objasni, jer se stekao utisak da su iskali iz zemlje. Neki su pričali da su ljubomorni susedi, besni zbog ono malo napretka, poslaše magiju koja je pomagala ovu napast, neki su pričali da su skakavci sve vreme spavali u zemlji i da su jednostavno izašli iz pukotina usled suše.

Znam samo da ništa nije ostalo. Onih nekoliko stabljika su više terali suze na oči nego što su bili znak da je išta preživelo.

Od bogate žitnice ostade ogoljena ledina, čini se za sva vremena, ili do kraja vremena ljudi.

Šta je potrebno privredi (što se tiče kredita)

Odgovor je jasan: dugoročni krediti za obrtna sredstva. Sledi pitanje, da li tako nešto postoji – na žalost odgovor je NE.

Uzrok tome jeste strah, koji je paralisao bankarski sektor. Strah jeste rezultat loših odluka iz vremena „pregrejane“ ponude raznoraznih kredita, gde su se rukovodioci diviziona za razvoj proizvoda isticali idiotlucima pre nego kreativnim rešenjima.

Istovremeno, ako živite u strahu, život niti je lep, niti donosite optimalne odluke. Veliki broj banaka danas, i pored toga što ima novca za plasman ne zna da ih plasira. Prva velika prepreka jeste sektor rizika, koji ima za cij da predupredi gubitke. To jeste razuljivo, ali „biseri“ od odluka i „rezona“ zaposlenih u rizicima su zanimljiviji za čitanje od „bisera klijenata“ sa početka rada Micro finance banke i RBRS.

O potrebi za uravnoteženjem izvora, kao i načina finansiranja obrtnih sredstava jeste opisano u udžbenicima redovnih studija ekonomskog fakulteta a i sadržaj lliterature koja se koristi širom sveta. Oni koji su zaboravili mogu se podsetiti, oni koji nisu nikada učili, e oni mi mogli da napuste trenutne pozicije i ustupe ih sposobnijim od sebe.

STIL MENADŽERA NAJBOLJE GOVORI O TOME KAKVI SU U KREVETU

Svima, pa i ptičicama na grani je poznato da je privreda Srbije klonula. Ta činjenica je neku gospodu a i zainteresovane dame pospešila da sprovedu anketa o stanju menadžera u Srbji danas.

Jedna od bitnih pokazatelja sposobnosti jeste i izvšavanje obaveza prema klijentima. Imajte na umu da i pored toga što dolaze iz različito (snažnih) okruženja, to mogu biti menadžeri i vlasnici malih firmi na počektku, velikih privatnih firmi, ogromnih korporacija, pa do direktora velikih javnih monopola, ipak se u ovom istraživanju lako svrstaju jednu od prilično homogenih grupa.

Takođe, za kritičko razmatranje ovog teksta je potrebno je imati na umu i činjenicu da je sve više pripadnica lepšeg pola na menadžerskim pozicijama. I ukoliko Vam se učini da je nešto pisano „samo za muškarce“ , u svojoj glavi odmah napravite fino podešavanje i dodajte deo vezan za žene. Tako ćemo zajedno učiniti jedan korak dalje u analizi stanja.

Dakle, u Srbiji danas postoje sledeći mogući stilovi:

• Redovno isplaćuje svoje obaveze. Po nekad mogu da zakasne (najviše 7 dana). Odgovorni su i znaju da procene svoje obaveze. Ova prva vrsta je tako retka da nisam mogao da odlolim da je ne stavim kao predvodnika, a i usled straha što je tako sitan uzorak, da se ne zagubi … . Podsetiću da je ranijih godina postojala jedna endemska vrsta tzv poštenih, koji su bili spremni da se zaduže da bi isplatili svoje obaveze u roku, međutim oni su izumrli kao vrsta.
• Islaćuju obaveze u skladu sa mogućnostima (čitaj uplatama svojih kupaca). Ova grupu zovu i „protočni bojler“. Postoje razmišljanja da su oni OK jer „šta oni mogu da urade u ovakvo okruženju …“. Ono što je u istraživanju bilo zanimljivo jeste ponašanje ovih menadžera kada dođe do ozbiljnog kašnjenja njihovih kupraca  što ih pretvara u  …
• Kasne sa isplatama. Ova grupa je najčešće zasuptljena. Specifično je da postoje razne podrvrste, odnosno pojavni oblici, koji variraju po intenzitetu i dometu. Predstavićemo one osnovne pod grupe. Dakle, nakon isporuke proizvoda i usluga: pripadnike ove vrste ne možete pronaći ni da izdate poternicu Interpola. Pojavljuju se iznenada, sa popunjenom uplatnicom onog dana kada treba da od Vas preuzmu novu (veću količinu) robe odnosno im je hitno potrebna nova usluga. Podvrsta ove vrsta jeste ona koja kad se pojavi „priznaje“ da trenutno ne može da plati, da im je žao za kašnjenje i da će uplatiti za 7 dana. Oni najgori primerci su premni da se zakunu u decu, oči zdravlje, i kada to čujete odmah znate da su dno. Super podvrsta jesu  tzv „velike kompanije“ koje su veike u svakom aspektu osim plaćanja, i jedan od sigurnih načina da upropastite svoje poslovanje jeste da veći obim svog poslovanja vežete za njih. Zajedničko za ovu vrstu jeste da im se dug vremenom nagomilava do Vaše propasti ili prekida sa njima.
• Prevaranti. Oni voze skupa kola, i imaju skupa odela. Poslovni prostori su im blešatavi i asistentikinje izgledaju kao modeli sa modnih pista (blago ili ne razgolićene) dok za asistente odmah posumljate da su gej (kako dobro izgledaju što bi rekla koleginica Maca). Od nih nikada nećete dobiti ništa. Ukoliko ste bili ludi da im isporučite robu ili uslugu bez menice ili drugog čvrstog, za tužbu srpemnog alata, odmah prežalite učinjeno.

Za svaki uspešan odnos su potrebne dve strane, i od njih zavisi uspeh i zadovoljstvo odnosom. Sada nakon čitanja ovog teksta, u svojim glavama zamenite reč plaćanje sa  rečju „delanje u krevetu“. Šta bi se rekli o menadžerima u Srbiji danas?

PRODAJETE VAŠU KOMPANIJU – DA LI ZNATE ZA DUE DILIGENCE

Termin „Due dilligence“ se na engleskom govornom području koristi uopšteno za svaku vrstu dubinske analize.

Analize mogu biti ili zakonski obvezna, ili češće, koja bi trebala biti obvezna za dobrobit onoga ko ju treba napraviti.

Analiza se obavlja pre nekog, najčešće pravnog, činjenja koja po pravno lice može imati ozbiljne negativne posledice.

Danas se uglavnom termin koristi za analizu privrednog društva, koje je predmet kupovine/prodaje, pripajanja i sl. što i jeste najčešća upotreba ovog termina kod nas.

Pri tome je (uobičajna) pravna posledica da nečinjenje due dilligence-a nekoga ne oslobađa od posledica nepoznavanja činjenica, i to baš onih činjenica koje bi znao da je due dilligence postupak obavio.

Pouka je svim jasna, i suvišnim se čine svaka dalja pojašnjenja.

Praksa potvrđuje da je Due Diligence jedan od ključnih koraka u procesu kupovine / prodaje privrednog društva.

Sveobuhvatni Due Diligence podrazumeva procenu ugovaranja s komercijalnog, finansijskog i pravnog stanovišta.

Delimični Due Diligence se često obavlja, najčešće sa komercijalnog stanovišta. Motiv naručilaca ovakve „skraćene forme“ jeste da bi se ostvarila ušteda. Ovakva kratkoročna ušteda ima za posledicu dugogodišnji „ukus gorčine u ustima“ zbog loše obavljenog posla, što jeste i najčešće iskustvo ljudi koji su pristupili ovom poslu bez odgovarajuće stručne podrške.

Sveobuhvatnom procenom se izbegavaju moguća neizvesna stanja i predupređuju se eventualni sporovi u toku i nakon procesa prodaje.

Provodi se interdisciplinarno sa svrhom što boljeg uvida u razne aspekte poslovanja privrednog društva pre njegove prodaje/akvizicije. Iz ovoga se može izvući logičan zaključak da pri prodaji kompanije (posla) treba sačiniti tim koji će činiti više stručnjaka (eksperata) iz oblasti bitnih za prodaju: prava, finansija, knjigovodstva, poreza …

Potrebno je voditi računa da svaki član tima bude pažljivo izabran, kako sa aspekta iskustva tako i specifičnih znanja, pa do moralnih dimenzija procene kvaliteta člana tima. Treba dobro proučiti mouguće sukobe interesa svakog člana tima.

Neophodno znanje za ovaj proces bi se moglo definisati kao skup znanja svake oblasti ponaosob. Ekspert postaje onaj koji stekne dovoljno iskustva da sagleda ukupnu (krupnu tj celu) sliku za slučaj unapred, pre početka.

Ukratko ekspert je onaj ko izvede proces do kraja, sa svim članovima tima, na opšte zadovoljstvo i interes.

Dakle, i broj i uspešnost izvedenih (okončanih) procesa je pokazatelj uspeštnosti i koristi se kao referenca za odabir vođe i članova tima.

Uvek postoji dilema da li za posao angažovati agenciju koja će posao obaviti za Vas ili odabrati skup pojedinaca. U korist skupa pojedinaca govori činjenica da agencija može poslati nekog pojedinca kao predstavnika ili člana tima ko neće imati potrebna iskustva, dok to kada Vi sami birate članove tima neće biti slučaj.

Agencije, sa druge strane, češće nude rešenja „ključ u ruke“ što može delovati primamljivo, i u tom slučaju odgovornost jeste na Agenciji kao nosiocu posla.

Čitav Due Diligence postupak je koristan za obe strane, i kupcu i prodavcu privrednog društva.

Prodavcu proces omogućava da se dobro upozna sa stanjem društva koje se prodaje i da spreči “iznenađenja” koja bi u odnosu na stanje društva kupac mogao izneti za pregovaračkim stolom.

Kupcu dela daje mogućnost da stvori svoju procenu/ocenu stanja i vrednosti privrednog društva. Na osnovu tih procena se i donose odluku o kupovini. Ulogogodavac mora nezavisno istražiti i potvrditi informacije kako bi se osigurao da ga prodavac ne bi namerno ili nenamerno pogrešno informisao. (napomena: sam termin bi se doslovno mogao prevesti kao „dužna temeljitost“ – dužna u smislu „dužne pažnje“ ili „dužnog poštovanja“).

Značajniji izazov ovog procesa, sa kojim ćete se srestu, jeste mogući nalaz da je vlasnih (po pravilu i  osnivač) kompanije posatao ograničavajući faktor daljeg razvoja i rasta kompanije. Zaista je ogroman izazov osvestiti činjenicu da „njegov/njen način“ jeste razlog zašto je vrednost kompanije koja se prodaje manja nego što bi „inače“ bila. Logično pitanje koje se njima javlja u glavi jeste: Pa dobro, kako sam to onda ja uspeo da napravim uspešnu kompaniju?

Ne postoji jedno rešenje koje odgovara svima, u individualnom pristupu svako poslu je ključ uspeha. Ovde Vam iskustvo koučinga (ukoliko ga posedujete) može biti ključni adut/ alat. U razgovoru sa starijim partnerima iz konsultantskih kuća, koje rade širom sveta, sam dobio potvrdu da je slična situacija svuda, odnosno da ovo nije „lokalni izuzetak“ kod nas u Srbiji.

Iskustvo uspešno obavljenih poslova govori da je sve u pripremnim radnjama. Tokom rada na ovim poslovima uvek mi je bila na pameti izreka moga oca:“ pravilna priprema pola obavljenog posla“. I stvarno je tako: pripremne radnje, i dorade firme mogu podići vrednost privrednog društva koje se prodaje daleko više nego što će biti troškovi ulaganja u pripremne radnje. I kako reče jedan stariji kolega: mlada se doteruje pre udaje, zašto ne bi preduzeće pre prodaje?

Najveći izazov procesa jeste da se dobije odgovarajuća cena koja najviše odgovara vrednosti Vaše kompanije,

Klikom na deo teksta označen plavom bojom pristupićete tekstu koja se detaljnije bavi ovim izazovom.

DA LI JE POVERENJE U MOBILNO BANKARSTVO DOVEDENO U PITANJE

U prepisci, koja je bila vezana za politiku, primetio sam da i kod elektronski osvešćenog dela građanstva postoji značajna sumnja u  funkcionisanje elektronskog bankarstva u Srbiji.

Sumnja već postoji

Setio sam se da sam kao bankar, u razgovorima sa klijentima polovinom prošle dekade, prepoznao visok stepen sumnje u pouzdanost elektronskog bankarstva. Vlasnici malih i srednjih preduzeća i preduzetnici su uvek na prvo mesto stavljali korišćenje bankarskih usluga u filijali. Istovremeno želja im je bila „ … kad bi ja to mogao na mobilni …nekako…“

Ono što je usledilo

Nakon toga je usledio period češćeg i rasprostranjenijeg korišćenja elektronskog bankarstva. To je bila pozitivna posledica transfera zananja, koje su doneli strani investitori u bankarski sektor Srbije. Značajan doprinos je dala i konkurencija, koja je u tom trenutku bila veoma izražena, primoravajući domaće banke da pronađu odgovarajuća rešenja.

Šta je „kočilo“ razvoj?

Istovremeno, taj segment nije donosio značajniju zaradu (u poređenju sa drugim izvorima prihoda bankara u Srbiji), da bi rukovodioci stavili kao prioritet investiranje u ovu oblast.

Bez saglasnosti „top menadžementa“ ni jedna, resursno intenzivna inicijativa ne može da zaživi. Istovremeno, ovu problematiku je dodatno opterećivao poznati fenomen da vrh banaka daleko više ceni ostvarenje kratkoročnih ciljeva (i rezultata) i da inicijative na dugi rok nisu omiljene ovoj grupaciji, bez obzira na koristi koje donose na dugi rok. Mišljenja sam da je ovo najpotecenjeniji faktor usporavanja razvoja ovog segmenta. Razlog tome leži u činjenice da većina profesionalaca ne piše o ovoj pojavi. Na taj način izbegavaju mogućnost da padnu u nemilost ili budu stavljeni na neku vrstu „crne liste“.

Srbija

U međuvremenu, u Srbiji je kao mogućnost ponuđeno plaćanje ograničenog broja usluga korišćenjem mobilnog telefona. Ovaj segment je prepoznat od strane telekomunikcione industrije kao značajan konkurent online bankarstvu u budućnosti, imajući u vidu veću rasprostranjenost „pametnih telefona“ u odnosu na prenosne računare. Napokon mobilno bankarstvo, je stupilo na scenu u Srbiji.

Svet

Kako je naša Srbija poznata kao zemlja koja nije predvodnik u uvođenju inovacija na ovom polju, žaleo sam da saznam kakva je situacija trenutno u Sjedinjenim Državama. SAD su poznate kao zemlja gde inovacija ima najkraći put do primene (osim kada su u pitanju rešenja koja konkurišu nafti).

Studija koje je sproveo BT Global Research je obuhvatila hiljadu punoletnih stanovnika. Postavljeno je pitanje: U koje tri bankarske tehnologije najviše verujete? Rezultati su bili sledeći:

• Bankomat 58%
• Samouslužno bankarstvo (u filijali) 52%
• Online bankarstvo 51%
• Kontakt (Call) centar 24%
• Mobilno bankarstvo 13%
• WiFi u filiali 5%

Sama studija ima izvesnih nedostataka, jer je naknadno konstatovano da pitanja nisu precizno postavljana. Konkretno, kod pitanja vezanog za mobilno bankarstvo nije jasno da li se ono u opšte (malo) koristi ili postoje nedostatci u tehnologiji koji čine ovaj način manje privlačnim klijentia.

Ipak postoje odlični i korisni zaključci ove studije. Kao korisne izdvoio bih sledeće:

• Mlađe osobe radije koriste mobilno bankarstvo jer im je mobilnost  način života
• Filijala i dalje predstavlja najčešće korišćeni kanal kada su u pitanju bankarske usluge
• Postoji jasan zahtev za mogućnošću korišenja bankarskih usluga 24/7
• Način na koji se koriste bankarske usluge se menja, i odabir pravnog načina će omogućiti ostvarivanje prednosti nad konkurencijom na dugi rok

Svuda pođi, u Srbiju dođi

Što se tiče Srbije, sasvim je razumljivo da kada kasnite za najnovijim postignućima, uživate u mogućnosti da izbegnete zamke prihvatanja tehnologija koje neće „zaživeti“. Ostaje da se usresredite na ulaganja u tehnologije koje su se „dokazale“ i preživele na tržištu. Želeo bih da napravim jednu ogradu jer tržište, ipak, se nije pokazalo kao savršen mehanizam vrednovanja inovacija. Pogotovu kada postoje izražene prepreke za ulazak na tržište alternativnih kanala bankarskih usluga.

U Srbiji, kada bi smo sproveli slično istraživanje, verujem da bi smo mogli da izvučemo slične zaključke onima dobijenim u pomenutoj studiji.

Takođe, za razumevanje poroblematike značajna je sledeća napomena: kod nas postoji termin Moblini bankar, odnosno Mobilno bankarstvo koje podrazumeva osobu, koja nije zaposleni banke, već kao nezavistan agent nudi spektar bankarskih usluga (što se smatra Mobilnim bankastvom kod nas). Ovo sam naveo da bi se izbegli nesporazumi.

Umesto zaključka

Uveren sam jer su se poslednjih godina uspostavili tehnički preduslovi za uvođenje novih kanala bankarskih usluga. Istovremeno dobar deo mladih je uspeo da ličnom snalažljivošću i sposobćnošću da se umreži i pronalaze korisne informacije, iskoriti globalne tokove. Pre svega mislim na koristi prostekle iz povezanost internetom. Na taj način su uspeli da delimično neutralizuju „slabost“ činjenice da su rođeni u zemlji Srbiji, a ne u nekoj tehnološki razvijenoj i sistemski uređenoj državi.

Prepoznat je ogroman potencijal mobilnog bankarstva. Kod nas je telekomunikciona kompanija Telenor, rešila da preduzme korake u otvaranju banke, jer je porepoznala mogućnosti i potencijal. Usled različite filozofije ostvarivanja konkurentske prednosti, telekomunikacije imaju prednost na bankarstvom, i verujem da  to možemo smatrati kao  srećnu okolnost za razvoj mobilnog bankrastva u Srbiji.

http://www.kamatica.com//vesti/mogu-li-telenor-i-gasprom-da-uzdrmaju-domace-banke/8133

VLAST NARODU NOVA REPUBLIKA

Inspirisan uspehom Beppe Grillo na izborima u Italiji potreban je hitan odgovor, na meni veoma logično pitanje: Da li je došao kraj predstavničkoj demokratiji?

Mada moram priznati da nije samo to razlog. Podjednako snažno na razmišljanje je uticala trenutna situacija, u našoj bari Srbiji, punoj guštera koji (se) grizu međusobno kao krokodili, ugrizima otrovnijim nego crne mambe.

Takvih štetočina se treba rešiti. Logično sledeće pitanje jeste šta može biti rešenje? Da li smo na pragu povratka vlasti u ruke naroda?

 

ZA – ŠTA IDE U PRILOG

Štetu trpimo mi i naši potomci. Da li su „narodni predstavnici“ potrebni? Ovakvi kakvi jesu, posebna intgeresna grupa i paraziti koji žive od rada ostalih? Siguran sam da je i Vaš odgovor – NE.

Postoje tehnološki preduslovi, stvoreni popularnošću mobilne telefonije i razvojem interneta. Praktično svaki punoletni građanin ima mobilni telefon, a svakim danom je sve više onih koji imaju pristup internetu. I za one koji nemaju postoji rešenje. Istovremeno, postoje i zakonski preduslovi, zakon o elektronskom potpisu. I u Srbiji se lična dokumenta izrađuju tehnologijom koja može podrupreti ovakav postupak. Svakim danom se nude nova rešenja, koja bi mogala da potpomogne ovaj proces.

Funkcija Vlade je evoluirala ka konceptu skupa eksperata. Uz odgovarajuće, prateće službe, pandam današnjim minisatarstvima, stvara se preduslov za funkcionisanje modela koji u potpunosti može zadovoljti zahteve koncepta.

Ljudski faktor je svuda najbitniji. I taj element ide u prilog novom modelu, jer generacja Y preuzima „stvar u svoje ruke“. Uvek izbegavam generalizacije, ali neke opšte crte izdvajaju ovu od predhodnih generacija. Na ruku im ide bolja informisanost, spretno korišćenje socijalnih mreža i sposobnost brzog povezivanja (umrežavanja) sa ciljem stvaranja interesnih grupa.

Sama evulucija ljudske svesti i onoga što se zove srednja klasa je došla do nivoa kada je moguće uvesti ovakav model demokratije. Bivaju nam jasne namere kod preduzimanja ekonomskih mera koje vode ukidanju srednje klase, izgleda da su oni shvatili prvi. Sećam se stiha pesnika/muzičara popularnog na Balkanu koji je poslao prvi „signal“ pevajući „Čini mi se Gospode, da je standard pokvario ljude, jedu g…a i sanjare“. Svi dobro znamo da snovi vode ljudski rod putem napredka.

PROTIV – MOGUĆI PROBLEMI

Postojeći sistem i političari bi bili gubitnici primenom ovog modela. Štetočine bi postale suvišne. Niko se, bez borbe, ne odriče privilegija  kao što su moć i novac. Setite se na tren kakva su im (ne)dela, tako da samo možete predspostaviti na šta su sve spremni kako bi očuvali postojeće stanje. Stoga sam ovo stavio kao prvi razlog.

Mogućnost zloupotrebe i uspostavljanje sistema kontrole (i kontrole kontrole). Najšira oblast, i ovde postoji najviše prostora za unapređenje, imajući u vidu mogućnost stvaranja centara moći i pitanje kriminala. Stvaranje potencijalnih centara moći je tema koja je preobimna i izostaviću dalju diskusiju. Kriminal koji prati telekomunikacije i internet je u porastu i sofisticiran je. Verujem da ste dobro upoznati sa problematikom.

Na ovim prostorima veliku štetu je napravio sistem negativne selekcije, koji je počeo sa prvim devijacijama socijalističkog koncpeta društva. Ta izvitoperena mutacije nas je dovela do trenutnog stanja. Ovo pominjem jer koncpet podrazumeva nulti trenutak, kada će sistem biti „resetovan“ i kada će se postaviti prva vlada, sa prvim pomoćnim službama. Postavlja se pitanje kako ih odabrati?  Koji kriterijumi će se koristiti? Ko će biti odgovoran za sprovođenje? Ovo su samo neka od pitanja. Odgovori mogu biti naizgled laki, no …

Što se tiče nosioca novog sistema, problem može predstavljati njihova „ahilova peta“koju je prepoznao Zoran Ilić u tekstu Kuda ide Generacija Y? Psiholozi su primetili da brže pamte i upijaju informacije, ali se teže koncentrišu i pažnja im je kratkotrajna, sve što traži povećan napor za razumevavanjem pročitanog ili obraćanje pažnje na detalje, izdvajaju samo bitno. Nasuprot njima, glavni protivnici su igrači na “duge staze”.

Preduslovi modela su razvoj ljudske svesti koji od individue zahtevaju samospoznaju, samorealizaciju, samosvest o mestu i bitnosti uloge u društvu i osvešćenost da koristi moć koju poseduje. Stoga i prve realizacije ovog modela očekujem u najrazvijenijim (socijalno i ekonomski) društvima. Sve ostalo bi bila DIVERZIJA.

PORED POVLASTICA POSTOJI I ODGOVORNOST

Sa vlašću stiže i odgovornost pojedinca. To znači da svaka individua bi bila uključena u društveni život i vođenje države/društva. Odgovornost znači angažovanje pojedinca po pitanjima koja su od značaja za njega i za društvo.

Pojedinac bi mogao da da doprinos u barem tri nivoa:

• Prvni nivo obezbeđenje opšte slobode i ljudskosti društva
• Drugi nivo pitanje profesionalnog domena
• Treći nivo pitanja koja su mi interesantna i kojima može doprineti

Da li ste spremni da preuzmete svoj deo odgovornosti?

A i jesen samo što nije …

DUGO ČEKATE RED U BANCI – DA LI JE STVARNO TAKO

Svakodnevno poslovanje, pa čak i svakodnevni život, poklanja deo vremena poslovanju sa bankama. Svi dobro znamo da je vreme novac, pa inspirisan objavom poznanika, reših da napišem par redova na ovu temu.

Iz dugogodišejeg bankarskog iskusva u domaćim bankama (sa stranim vlasništvom) znam da se posvećuje vreme i novac kako bi se dostigla izvrsnost usluge koja se pruža klijentu. Svaki od direktora sektora ima kao jedan od bitih ciljeva za koje se zalaže pružanje vrhunske usluge klijentu.

Sa druge strane žalbe, slične onoj koja je inspirisala ovaj tekst, stiče se utisak da se javljaju sve češće. Šta je mogući razlog da poslovni proces, u koji je toliko uloženo, biva negativno „primljen“ od strane klijenta?

Bankarski sektor je u krizi, jer je privreda u krizi. U takvom ambijentu, banke imaju smanjen prostor za plasiranje svojih prozvoda i usluga. Kako bi stvorile prostor za zaradu, pribegavaju „regulisanju“ rashodne strane.

Jedna od najvećih troškovnih stavki u bankarskom poslovanju su plate. Logično deluje svakom „visokom“ menadžeru da tu napravi uštedu. Dodatno pogoduje i situacija na tržištu rada i stanju privrede u Srbiji, i daju prostor za smanjenje plata bez velikikog (čitaj ikakvog) otpora službenika, jer alternativa je „put pod noge“.

Spretniji službenici, sa razgranatom mrežom poznanstava uspevaju da prelaskom iz banke u banku prave neku vrstu balansa, tako se i održavanje postojećeg stanja (zarade i uslova rada) smatra uspehom.

Oni drugi, ma kako se tešili „da ima i gore“ jednostavno reagiju na pogoršavanje uslova,  bilo da se radi o smanjenju primanja ili o sve većim pritiscima kroz postaljanje nerealnih ciljeva. Siguran sam da znate za pretnje otkazima za neostvarenje ciljeva, koji su najčešće nerealno postavljeni, je naravno na tržištu ima hiljade koje su spremen da uskoče (dok ne sagore) na njihovo radno mesto.

Vidljiva posledica tih inicijativa su nezadovoljni službenici, jer se neočekivano u „jednačinu“ uključila „nepoznata“, ljudsko nesvesno. Iskoristiom sam izraz nepoznata, jer nesvesno nije pod kontrolom svesnih procesa zaposlenog, pa se i reakcje ne mogu kontrolisati pritiscima i zastrašivanjima, omiljenim metodama regionalnih direktora za poslove sa stanovništvom u bankama zemlje Srbije.

Stoga se klijenti banaka susreću sa razilitim pojavnim oblicima: neki službenici ostavljaju neprijatan utisak kod  klijenta, vešto opisan kao „terapiju radioaktivnog zračenja“. Drugi pak izgledaju smušeni „kao muve bez glave“, i kod većine klijenata izazivaju osećaj sažaljenja i empatnije, no ljutnja zbog „gubljenja vremena“ ostaje. Vreme jeste novac i zašto ga poklanjati nekom ko itekako dobro zna da naplati usluge. Čemu preispitivanje svojih očekivanja. Vi ste klijent i Vi ste u pravu – to imajte na umu.

Istovremeno, najčešći izgovor koji klijent može da čuje glasi:“… nešto nije u redu sa sistemom“.

Da Vas pitam: da li mislite da banka, koja ima na stotine hiljada partija depozita, kredita kartica i sl, i gde se radi o milionskim iznosima transakcija i kapitala, jeste spremna da uloži u sistem koji greši i pada sakog dana nekoliko desetina puta?

Dragi moji, odgovor je jedan: to je posledica nezadovoljnih zaposlenih, koji usled pritisaka i loših uslova rada nisu u stanju da se fokusiraju na realizaciju dnevnih zadataka. Njihovi zadiaci zahtevaju viskok stepen koncentracije i posvećenosti, usleg zahteva za preciznim poštovanjem velikog broja zakonskih i internih procedura i propisa. To može biti dobar znak da je vreme za promenu banke.

Savremene teorije upravljanja kažu da su zaposleni i klijenti dva najvažnija resursa svake organizacije. Ukoliko ste već spoznali da banke na ovaj način tretiraju svoje zaposlene, to može da Vam znači samo jedno Vi ste sledeći na redu. Na Vama jeste i ona moralna odluka: da li želite da svojim novcem (saradnjom) podržite organizacije koje terorišu svoje zaposlene.

Opstrukcija prihodovanju u Srbiji

U zemlji Srbiji nije samo problem uraditi posao. Zapravo problem jeste naplatiti prodate proizvode ili pružene usluge. Svima nama, koji se bavimo poslovanjem, je veoma dobro poznata ova problematika. Ne, ovde se neću baviti problematiko PDV, niti države dužnika, niti raznih renomiranih kompanija koje duguju besmisleno velike iznose onim najmanjim privrednim subjektima. Ovde želim da se posvetim problematici naplate prihoda iz inostranstva od Google Adsa.

Inspiraciju za pisanje objave sam dobio čitanjem istraživanja, koje je sprove sajt www.kamatica.com (1), i koje govori da unovčavanje čekova Google Ads-a može trajati i do „suludih 7 (slovima: sedam) nedelja“. U tekstu je napravljen osvrt i na i problematiku „neobaveštenosti bankarskih službenika“, što je posledica stanja u bankarstvu Srbije i što će biti tema posebne objave.

Priliv iz inostranstva, osim toga što omogućava zaradu i preživaljavanje u ovim teškim trenutcima globalne krize, je blagotvoran i za bilans trgovanja sa inostranstvom. Veliki problem zemlje Srbijie jeste deficit platnog bilansa koji je za prvih meseci 2012 godine iznosio 2,75 milijardi evra (2).

Činjenica na nam je uvoz robe i usluga mnogo veći od izvoza (plus neto doznake) tako da nam je neophodan priliv iz inostranstva ODMAH.

Umesto što na sva zvona najavljuju projekte, koji su realni koliko i drveni šporet, lokalni vlastodršci ništa ne rade da omoguće brz prijem i raspolaganje ove vrste prihoda. Od države se očekuje jedno: Potrebno je stvoriti pravila igre iste za sve, stvoriti tržišnu utakmicu bez povlašćenih učesnika.

Posledica sporog unovčavanja čekova jeste otvaranje računa u inostranstvu, novac ostaje u inostranstvu. To znači i smanjivanje raspoloživog novca ili kapitala u Srbiji, pored pomenutog deficita platnog bilansa.

Druga posledica jeste usporavanje procesa obrta novca. Time se povećava potreba za količinom novca u opticaju. To za posledicu ima povećavanje pritiska da se štampa dodatna količina novca i tako dobijamo veću inflaciju kao krajnji ishod.

Treća posledica jeste negativan utisak u javnosti koji ostavlja vlada, koja radi sve osim posla koji treba, i to nije prvi put.

Neko može reći da je ovo mali iznos, ali narodna izreka kaže: „zrno po zrno pogača, dinar po dinar … uravnoteženi platni bilans sa inostranstvom.

Ministar je na Twiteru uputio zahtev da mu „Tviteraši# daju sugestije kako se može pomoći IT industriji. Hoće da pomaže industriji koja posluje po tržišnim principima i kojoj svako državno mešanje može doneti samo štetu. Pored toga takvo mešanje države donosi štetu drugim delovima privrede, koji će biti uskraćeni za sredstva koja će biti “preusmerena“.

Većina blogera koje znam koristi i Twitter. Kada sam podelio pomenti tekst, niko od kolega blogera se nije oglasio što me je začudilo, tim pre što su blogeri obično vole da koriste Twitter. No ovo je zemlja Srbija, koja je najlepše opisana u završetku filma Podzemlje reditelja Emira Kusturice(3).

Iako je u cvrkut bio „uključen“ i nalog Ministra i Ministarstva finansija, cvrkut nazad nisam dobio do pisanja ove objave.

Imajući u vidu da se smatra „pristojnim“ dobijanje odgovora na Twitteru u roku od dva sata, ponašanje kao i rad Ministra i Ministarstva ocenite sami.

(1)      http://www.kamatica.com/biznis/drage-banke-da-li-ste-nekada-cule-za-google/7511

(2)      Izvor Tanjug

(3)      Zahvaljujemo Emiru Kusturici i theseventhart.info za fotografiju koju smo iskoristili u opisu

MOTIVATOR

Nikola Jovanic

Javno obecanje mom bratu… Milos Jovanic
Evo javno da kazem i obecam, tebi, brate moj….
Ako polozis sociologiju, sa bilo kojom ocenom obecavam da cu ti dati 1500 dinara…
A ako dobijes 9 ili 10… dobijas gratis 1000 kinti … znaci 1500+1000=2500 din…
Zasto ovo pisem…Pisem zato sto tebe jedino motivisu pare,i jedino tako funkcionises….. a ja kad obecam nesto to i ispunim…. zato, vidi sta ces da uradis…
A imaces jos jednu nagradu, napravicu plan i program trcanja za tebe i dve – tri nedelje cu trcati sa tobom da ne budes sam na stazi, dok se ne naviknes… 🙂 dosta od mene, nadam se…..
Javno sam obecao, pa ako polozis…. ma samo polozi….
Tvoj dragi, dobar i lepi bata,
Nikola….

Kompletan tekst je prenet sa FB objave. Mislim da bi moj komentar bio suvišan. Hvala Nikola Jovanic

PITANJE ZA KOUČA: Čime bi ste nahranili gladnog hlebom ili kolačima?

Osećaj gladi je jako intenzivan stimulans, i čoveka tera da čini čuda zarad punog stomaka. U našem narodnoj svesti (iskustvu) postoji pojava pretočena u izjavu „trbuhom za kruhom“. Tada su se napuštala ognjišta i kretalo u beli svet u potrazi za hranom kojom bi se utolila glad.

Čime napuniti prazan stomak

Nije svejedno. Ako pročitate stare zapise o preživelima sa potopljenih brodova, piše da su brodolomnici umirali ukoliko su se najleli suvog grožđa. Ostajali su živi oni koji su jeli supu, ma koliko da su je pojeli. Praznom stomaku ne prija svakakva hrana.

Jedna kraljica je svoje nezanje skupo platila. Ostala je u istoriji poznata kao neko ko je gladnima nudio kolače umesto hleba.

Prodavnica slatkih snova

Čitam dosta objava i deljenih tekstova, profesionalaca koji se bave ličnim i profesionalnim razvojem, i koji nude programe koji za rezultat imaju ostvarivanje snova. Stekao bi se utisak prema broju objava i tekstova, da ljudi koji se bave razvojem drugih ljudi smatraju da je ovo najbitnija tema kojom se treba baviti u ovom trenutku. Da li je baš tako?

Ispuniti svoje snove zvuči lepo i svako od nas stremi tome u životu, ali je pitanje kome se nudi?

Da, reče jedan od profesionalaca, samo što to meni liči na podavicu slatikiša. Kroz veliki lepi izlog u kome svega ima, sve je lepo i čini se da mirše tako bajno kroz staklo izloga.

Nedoumica

Ukoliko na prazan stomak pojedete samo po jedan slatkiš veraovatno da će Vas zaboleti stomak GARANTOVANO. Pa to svaka dete zna. Onda se nameće pitanje: da li se želi nahraniti gladan ili se se žele proizvesti stomačni problemi?

Pohod na snove

I put od hiljadu milja počinje jednim korakom, kaže mudrost. Kroz osnovne programe ličnog razvoja neophodno je ojačati kritički stav, kako bi pojedinac mogao  samostalno da sagleda okolnosti, sposobnosti i načine na koje može koristiti alate i razviti stategija pohoda na snove.

Tek kada se stvori čvrsta osnova, onda se radi na nadogradnji. Tek tada možete ponuditi slatkiš u vidu ostvarenja snova. Tek tada je čovek sposoban da ostvari svoje snove, i pravi svestan izbor između crvene i plave pilule i odlučno podržava svoj izbor u svakom trenutku, ma kako izazovan on bio.

U suprotnom, ukoliko je gurnut u „proces“ sa iluzijama i šarenom lažom u ruci, posledice mogu biti ravne katastrofi.