Opstrukcija prihodovanju u Srbiji

U zemlji Srbiji nije samo problem uraditi posao. Zapravo problem jeste naplatiti prodate proizvode ili pružene usluge. Svima nama, koji se bavimo poslovanjem, je veoma dobro poznata ova problematika. Ne, ovde se neću baviti problematiko PDV, niti države dužnika, niti raznih renomiranih kompanija koje duguju besmisleno velike iznose onim najmanjim privrednim subjektima. Ovde želim da se posvetim problematici naplate prihoda iz inostranstva od Google Adsa.

Inspiraciju za pisanje objave sam dobio čitanjem istraživanja, koje je sprove sajt www.kamatica.com (1), i koje govori da unovčavanje čekova Google Ads-a može trajati i do „suludih 7 (slovima: sedam) nedelja“. U tekstu je napravljen osvrt i na i problematiku „neobaveštenosti bankarskih službenika“, što je posledica stanja u bankarstvu Srbije i što će biti tema posebne objave.

Priliv iz inostranstva, osim toga što omogućava zaradu i preživaljavanje u ovim teškim trenutcima globalne krize, je blagotvoran i za bilans trgovanja sa inostranstvom. Veliki problem zemlje Srbijie jeste deficit platnog bilansa koji je za prvih meseci 2012 godine iznosio 2,75 milijardi evra (2).

Činjenica na nam je uvoz robe i usluga mnogo veći od izvoza (plus neto doznake) tako da nam je neophodan priliv iz inostranstva ODMAH.

Umesto što na sva zvona najavljuju projekte, koji su realni koliko i drveni šporet, lokalni vlastodršci ništa ne rade da omoguće brz prijem i raspolaganje ove vrste prihoda. Od države se očekuje jedno: Potrebno je stvoriti pravila igre iste za sve, stvoriti tržišnu utakmicu bez povlašćenih učesnika.

Posledica sporog unovčavanja čekova jeste otvaranje računa u inostranstvu, novac ostaje u inostranstvu. To znači i smanjivanje raspoloživog novca ili kapitala u Srbiji, pored pomenutog deficita platnog bilansa.

Druga posledica jeste usporavanje procesa obrta novca. Time se povećava potreba za količinom novca u opticaju. To za posledicu ima povećavanje pritiska da se štampa dodatna količina novca i tako dobijamo veću inflaciju kao krajnji ishod.

Treća posledica jeste negativan utisak u javnosti koji ostavlja vlada, koja radi sve osim posla koji treba, i to nije prvi put.

Neko može reći da je ovo mali iznos, ali narodna izreka kaže: „zrno po zrno pogača, dinar po dinar … uravnoteženi platni bilans sa inostranstvom.

Ministar je na Twiteru uputio zahtev da mu „Tviteraši# daju sugestije kako se može pomoći IT industriji. Hoće da pomaže industriji koja posluje po tržišnim principima i kojoj svako državno mešanje može doneti samo štetu. Pored toga takvo mešanje države donosi štetu drugim delovima privrede, koji će biti uskraćeni za sredstva koja će biti “preusmerena“.

Većina blogera koje znam koristi i Twitter. Kada sam podelio pomenti tekst, niko od kolega blogera se nije oglasio što me je začudilo, tim pre što su blogeri obično vole da koriste Twitter. No ovo je zemlja Srbija, koja je najlepše opisana u završetku filma Podzemlje reditelja Emira Kusturice(3).

Iako je u cvrkut bio „uključen“ i nalog Ministra i Ministarstva finansija, cvrkut nazad nisam dobio do pisanja ove objave.

Imajući u vidu da se smatra „pristojnim“ dobijanje odgovora na Twitteru u roku od dva sata, ponašanje kao i rad Ministra i Ministarstva ocenite sami.

(1)      http://www.kamatica.com/biznis/drage-banke-da-li-ste-nekada-cule-za-google/7511

(2)      Izvor Tanjug

(3)      Zahvaljujemo Emiru Kusturici i theseventhart.info za fotografiju koju smo iskoristili u opisu